Da li vežbati jogu u trudnoći?

Kada čitam za šta je sve dobra neka asana (joga položaj)  ili me neko pita, pa se očekuje da izdeklamujem sve benefite, moram da se ugrizem za jezik da ne bih rekla kako leči sve neizlečive bolesti, joga je svemoguća. 😉 I posle više od decenije praktikovanja joge nije da ne verujem u sve tvrdnje o njenim blagodetima zapisanim ispod sličica jogija zavezanih u čvor, nego više volim da praksa kaže svoje (uz to neke tvrdnje su krajnje diskutabilne). Ko oseti sve što praktikovanje joge donosi taj će je „vežbati“. Propaganda tu ne pomaže, ili vam prija ili ne.

Zato o jogi u trudnoći mogu samo napisati onošto sam i sama kroz ličnu praksu iskusila, a kasnije kao instruktor prenatal joge i dula videla, koliko i drugim ženama u trudnoći prija i pomaže. Podrazumeva se da je trudnoća bez komplikacija i da ste se konsultovale sa ginekologom.

Ako ste radile jogu pre trudnoće sasvim je prirodno da nastavite modifikovanu praksu tokom trudnoće. I tu dolazimo do prvog pitanja: da li prekidati sa jogom u prvom trimestru ili ne? O ovom opširnije u nekom narednom postu, svakako je pametno konsultovati se sa ginekologom, ali i poslušati sebe i svoje telo koje u trudnoći ne štedi na signalima! Opšte preporuke su – sačekati da prođe prvi trimestar.

Ako nikada niste probale jogu, nije razlog da to ne učinite u trudnoći. Joga za trudnice je lagana praksa usmerena na to da ostanete snažne, fleksibilne, pokretne kroz celu trudnoću. Posebna pažnja se usmerava na pravilno držanje i ispravljanje često lošeg položaja tela, karlice, grudnog koša, koje u trudnoći dovodi do još većih neprijatnosti (najčešće bol u leđima, donjem delu ili između lopatica, npr.). Svaki pokret i položaj se rade sa usmerenom pažnjom, nikako mehanički, tako da ćaskanje dok stojite u položaju i radite na istezanju ili jačanju možete da zaboravite. 🙂 Nekima je ta usmerena pažnja nemoguća misija, dok drugi odmah nakon prvog časa osete koliko su se zapravo opustili i resetovali zahvaljujući svesnom pokretu i dahu. Ta prisutnost u sadašnjem trenutku je veliki deo onog „magičnog“ isceljujućeg efekta joge.

Mi zapravo stalno lutamo za mislima koje nas vode ili da pretresamo prošlost ili da planiramo, a još češće da se stresiramo oko budućnosti. Jednom kada osetimo okrepljenje nakon bilo koje prakse koja nas vraća “ovde i sada” uviđamo koliko energije suludo trošimo i kako to uz par svesnih udaha-izdaha možemo da prekinemo.

Drugi deo usmeravanja pažnje na disanje i osećaj u telu, kao i na ono što osećamo (emocije) dok smo u joga položajima, donosi nam upoznavanje sebe, svog tela, ponovno povezivanje sa sobom, pa i mogućnost promene osvešćenih obrazaca. Usmerava nas da oslušnemo same sebe. Posebno je važno da ako ste u užurbanoj svakodnevici izgubile  konekciju sa sobom, sa intuicijom, sa svojim unutrašnjim glasom (kako god to nazivali i najveći skeptici ga imaju) i sa svojim telom, da tokom trudnoće to ponovo pronađete. Zašto? Zato što smo više od tela i potpuno odvojene psihe, zato što kako Ina May Gaskin kaže:

“Remember this, for it is as true as true gets: Your body is not a lemon. You are not a machine. The Creator is not a careless mechanic.”  Zapamtite ovu istinu: Vaše telo nije limun. Vi niste mašina. Stvaralac nije nemarni mehaničar. 

&

“Even if it has not been your habit throughout your life so far, I recommend that you learn to think positively about your body.”  Ako dosad niste, počnite da posmatrate svoje telo u pozitivnijem svetlu.

Dakle porođaj i materinstvo nas trebaju celovite i svesne  kako svojih osećanja i misli, tako i svog tela i načina na koji ga doživljavamo. A naročito te veze između tela i psihe (kako se majka oseća na porođaju važnije je nego što mislite i utiče na tok i ishod porođaja). Svesnost i pažnja koju vežbamo na časovima joge u ovome nam pomažu.

Nastavak  o dobrobitima joge u trudnoći u narednom postu.